Blog

Šta je zapravo MMA?

 

Na ovo naizgled jednostavno pitanje, možemo dati jedino naizgled prost i jednostavan odgovor koji bi glasio : Naziv MMA je u stvari skraćenica od engleske kovanice Mixed Martial Arts, koja u prevodu znači ’’Mešovite Borilačke Veštine’’.
I šta nam to govori?

 

Govori nam nedovoljno i ostavlja rezervu da se značenje mešovitih borilačkih veština pogrešno protumači, kao i da se uz krivo tumačenje u taj termin utrpaju sve budalaštine koje nemaju veze sa mešovitim borilačkim veštinama (U daljem tekstu MMA).
Potrebno je naglasiti da je kroz istoriju bilo različitih pokušaja da se borenje kao skup znanja i praksi uvrsti u neki određeni kodifikovani stil ili sistem koji bi u sebi sadržao ’sve ono što čovek može sa svojim telom u borilačkom kontekstu’ .

Ovde se nećemo obazirati na sujetnu istorijsku komponentu koja bi izazvala prepirke, iz prostog razloga što je istorija zatrpana slojevima svojevrsnih istina, gledišta i interpretacija sadržaja karakterističnih za istorijsku epohu , kulturološki kontekst i geografsku sredinu.
Nas zanima MMA kao pojava, fenomen, te ćemo stoga pribeći njegovom opisivanju:

MMA je savremeni
1kontaktni borilački sport, koji u sebi sadrži sve vidove borenja bez oružja. Pod vidovima borenja podrazumevamo udaračke discipline i discipline rvačko-parternog karaktera.
Dakle, posmatramo MMA iz ugla koji se ograđuje od naziva određenog borilčkog stila, pa umesto toga razmatramo koje su to mogućnosti ljudskog tela, odnosno kako se telo može upotrebiti u službi borbe, kako da nešto što je neodvojivi deo nas samih i što smo zapravo mi sami, upotrebimo kao oružje i sredstvo za borbu i borenje.

Sa aspekta naših fizioloških i biomehaniških mogućnosti, kao i zakona fizike koji vladaju na našoj planeti Zemlji, uviđamo da za tu svrhu imamo samo 2 načina korišćenja svoga tela:


1. Korišćenje sistema poluga, zamajca i ravnoteže za stvaranje sile koja će se preneti na drugo telo. To je ono što zovemo udaračkim sposobnostima tela.


 

2. Korišćenje sistema poluga, zamajca i ravnoteže za stvaranje sile koja će biti usmerena na kontrolisanje i potčinjavanje drugog tela. To su rvačko-parterne sposobnosti tela.




U okviru udaračkih sposobnosti tela, koristimo ekstremitete za zadavanje udaraca, odnosno ruke (šake i laktove) i noge (stopalo, potkolenica, koleno).
Udarački deo MMA podrazumeva i razne načine odbrana od udaraca, kao i najefikasnijeg i najefektivnijeg suprotstavljanja njima. Savremeni MMA u sebi sadrži razne varijante udaraca nogama i rukama iz praktično svih pravaca, što predstavlja celokupan udarački arsenal ljudskog tela.
Rvačko-parterne mogućnosti imaju dve ravni na kojima se ispoljavaju: Stojeću ravan i ravan partera (zemlje ili podloge na kojoj se nalazimo).
U stojećoj ravni cilj je približiti se protivniku i prevesti borbu u parter. To se može učiniti tako što će se završiti u njegovom klinču i odatle tražiti pogodan hvat i pozicija za prevođenje borbe u parter (saplitanjem, bacanjem, obaranjem) ili će se tehnikom ’’upucavanja’’ (brzi zahvat za jednu, obe noge ili kombinovani hvatovi) munjevito mimoići protivnikove odbrane a on biti izbačen iz ravnoteže ili odvojen od podloge i srušen na zemlju.
U stojećoj ravni, cilj borbe može biti i konstantan pritisak na protivnika u sadejstvu sa hvatovima kojima se protivnik kontroliše i udaraca kolenima, šakama i laktovima kojima se pokušava naneti šteta ili onesposobiti protivnik.
Kada se borba prevela na zemlju, ona se vodi u parternoj ravni na sledeće načine:
Zauzimanje dominantne pozicije, čuvanje dominante pozicije, prelazak u dominantniju poziciju, upućivanje udaraca iz dominantne pozicije, hvatanje protivnika u zahvate gušenja i davljenja kao i poluga na raznim zglobovima.

Ono što je karakteristično za MMA je upravo to spajanje udaračke i rvačke, kao i rvačke i parterne ravni.
Spajanje raznih pokreta i ravni, bez suvišnih i nepotrebnih radnji je osnovna kineziološka karakteristika savremenog MMA i ono predstvalja njegov zaštitni znak.

MMA je sport pred kojim je dug put do unifikacije metodologije treninga, ali se već sada vrlo jasno nadziru dve struje, odnosno metodologije podučavanja: Zapadna i Istočnoevropska.

Zapadna, koja se primenjuje na Američkom i na većem delu Evropskog kontinenta, odlikuje se većim stavljanjem akcenta na specifični trening, ali i izraženom upotrebom farmakoloških preparata radi postizanja boljih rezultata. Ono što je specifično za zapadni MMA je to da se MMA razmatra kao posebna veština, a ne kao nešto što je sastavljeno iz više fragmenata. Na primer, kada se uči udaranje, stav se odmah modifikuje tako da zadovolji mogućnosti odbrane i od udaračkih i od rvačkih tehnika. To za posledicu ima jako brzo i pragmatično učenje osnova MMA, ali je glavna mana ta što vrlo često nedostaju čvrsti bazni elementi iz pojedinih segmenata borenja, na koje se svakako u profesionalnom sportu kasnije vraća, da bi se popunile prisutne ’’rupe’’ u znanju.

Istočnoevropsku školu karakteriše drukčiji pristup treningu. Naime, raspad SSSR-a je ostavio za sobom vrhunske škole amaterskog boksa, kikboksa i rvanja, što je omogućilo da danas postoji zavidljiva baza znanja iz udaračkih i rvačkih veština na ovom geografskom prostoru. Ta baza znanja je danas temelj Ruske škole MMA, i na nju se nadograđuju svi ostali neophodni elementi koji čine savremeni MMA.
Ipak, i pored sjajne baze znanja udaračkih i rvačkih disciplina, koja je nedvosmisleno jača nego kod zapadne škole, ovoj školi nedostaju adekvatan specifičan trening, kao i tehnički elementi parternog borenja. Forsiranje nacionalnog sporta SAMBO je ograničilo
2 razvoj brazilske džiu-džice, koja je nedvosmisleno najefikasniji način borbe u parteru, i na taj način se značajno usporilo ovladavanje neophodnim znanjima borbe u parteru.
Na svu sreću, 2012. godine MMA je dobio status nacionalnog sporta u Rusiji i formiran je MMA Savez na čijem čelu je legenda Ruskog i svetskog MMA Fjodor Jemeljanjenko kome je pošlo za rukom da celih 10 godina bude neporažen u MMA.





















 

1 Sam termin je nastao 1995. Godine u SAD

2 O tome svedoči i podatak da u Ruskoj Federaciji u 2013. godini postoje svega 3 majstorska zvanja crnog pojasa u brazilskoj džiu džici.

 

by Stefan Božić, 14 Feb 2013

Ostali postovi