Biljna vlakna – korisni čistač organizma
Biljna vlakna – korisni čistač organizma

Ono što je prednji direkt za boks, low kick za kick/muay thay, dobar double leg za rvanje slobodnim stilom i MMA, to su biljna vlakna za naš digestivni trakt.
Jednom rečju, ono što mu omogućava da funkcioniše i održava se u ravnoteži i radi ono za šta je namenjen.

Mnogi ljubitelji teretane koji su svoju ishranu bazirali na hrani bogatoj proteinima, kao što su meso, jaja, mlečni proizvodi, su naneli štetu svom digestivnom traktu. To se dogodilo zbog toga što su ignorisali u svojem meniju voće i povrće koje sadrži tzv. ”balastne materije”. Već je odavno dokazano da naš digestivni trakt ne može dugo da se podvrgava žestokoj dijeti. Već nakon par nedelja korišćenja ishrane koja je u velikoj meri bogata rafinisanim proizvodima, javlja se usporenost crevnog sistema koja je praćena disbakteriozom (preovlađenje procesa truljenja), stvaranjem gasova i drugim neprijatnostima. Zato treba obratiti pažnju na hranljive balastne materije.
 
Hranljive balastne materije su jednostavno rečeno one komponente hrane koje organizam čoveka nije u mogućnosti niti da preradi niti da usvoji. Glavne balastne materije su dijetetska vlakna kojima su bogate sve biljke, a to su biljna vlakna pre svega. Sva hranljiva vlakna su polisaharidi različite strukture sa ogromnim makromolekulima. Bakterije lako razlažu ta jedinjenja sve do nivoa glukoze, ali fermenti koje koristi ljudsko telo nisu u stanju to da urade. Zato je dugo vremena aktuelna bila dezinformacija da balastne materije ne samo što su beskorisne nego su još tobože i štetne za ljudsko zdravlje. Ovi zastareli pogledi su se promenili tek sa nastankom savremenih teorija ishrane, koje su dokazale svoju efektivnost u profilaktici i terapiji koje su se zasnivale na korišćenju neprerađenih proizvoda, pre svega povrća i voća, koji sadrže veliku količinu biljnih vlakana. Ovakvi, životnom praksom potvrđeni sistemi ishrane su bili osporavani od raznih skeptika zbog nepostojanja teoretske baze kojom bi se potkrepili.

Danas je zahvaljujući naučnim eksperimentima ova baza praktično potvrđena i dokazano je da je uloga biljnih vlakana na sve etape procesa varenja normalizujuća. Ona deluju na brzinu pražnjenja želuca, intenzivnost usvajanja hranljivih materija u tankom crevu, na ukupno vreme prolaska hrane kroz ceo želudačno-crevni trakt, uklanjaju probleme konstipacije (zatvora).

Balastne materije su ujedno i najvažniji izvor prehrane za crevnu mikro floru, od čijeg normalnog sastava i funkcije zavisi funkcionisanje celog organizma. To je zato što bakterijska flora naših creva neutrališe toksine, sintetiše određene vitamine, ugljene hidrate, masnoće i aminokiseline (među kojima su esencijalne). Na kraju krajeva, balastne materije su odlični sorbenti, odnosno materije koje zahvaljujući svojim mikro porama aktivno apsorbuju različita jedinjenja. Svakodnevni unos par desetina grama  prirodnih poroznih biljnih vlakana stvara apsorbujuću površinu od nekoliko hiljada kvadratnih metara!

Za nas koji se bavimo MMA i sportom uošte uzev, važno je da se ne opterećujemo time, jer se pri zdravoj ishrani ova norma lako ostvari. Samo na primer, u brašnu od celog pšeničnog zrna ima 12-13% biljnih vlakana. Mnogo ih ima i u drugim žitaricama, povrću, voću, zelenišu. 

Zrnevlje, mahunarke i semena su odličan izvor biljnih vlakana

Hrana bogata biljnim vlaknima normalizuje razmenu holesterola i smanjuje štetne posledice preteranog konzumiranja proteina, masti i ugljenih hidrata. Takođe, ovakva hrana mođe da evakuiše masu otrovnih produkata razmene, kao što su soli teških metala i višak holesterola koji pri obilnom režimu ishrane koji se ugleda na bodi bilderski režim, nesumnjivo dospevaju u organizam sportiste.

Sva vlakna se dele na 2 tipa:

1. rastvorljiva u vodi
2. nerastvorljiva u vodi

Vlakna nerastvorljiva u vodi, osim toga što se ne rastvaraju u vodi, još se i ne mogu svariti i praktično u takvom originalnom obliku napuštaju organizam. Kada takva vlakna dospeju u organizam, ona se ponašaju poput četke koja naš crevni trakt očišćava od ostataka stare hrane i pritom apsorbuje štetne materije. Takođe ona još i potpomažu ubrzani prolazak hrane kroz creva. Takva vlakna sadrže povrće, orašasti plodovi i omotači zrnevlja.

Rastvorljiva vlakna formiraju u crevima neku vrstu gustog gela u koji dospevaju molekuli holesterola i zbog toga se ne usvajaju. Takođe taj ”gel” prekriva crevni zid i smanjuje sposobnost usvajanja glukoze i samim time smeta odlaganju masnoća. Rastvorljivih vlakana ima u voću, mahunarkama i ovsu.
Kako bismo bili zdravi, trebamo da upotrebljavamo vlakna oba tipa. Ipak, ne bi trebalo koristiti previše nerastvorljivih vlakana, jer ona mogu da povrede unutrašnji zid creva i tako izazovu zapaljenske procese koji su jako nezgodni.
Što se tiče rastvorljivih vlakana, njih ne treba mnogo jesti posle treninga. Da bi se nivo glikogena posle treninga popunio, neophodno je da konzumiramo više glukoze, a tome ne pomaže upotreba rastvorljivih vlakana koja, kao što smo rekli usporavaju proces njenog usvajanja.
Preporučeni dnevni unos vlakana je 25-40 g/dan (od kojih su 5-8g- nerastvorljivih).

Ovde je najbitnije da zapamtite princip da je dopuna obične, proste i nerafinisane hrane balastnim materijama- zdravlje i dug život, dok je rafinisana hrana koja se zapržava, natapa u ulju, kupuje u svetski poznatim lancima ”hrane”- otromboljenost, pozivnica za bolesti i skraćenje životnog veka.

Rezultat navika potrošačkog društva


Kao što nije dovoljno samo trenirati MMA, već to treba raditi pametno, tako nije samo dovoljno jesti, već treba jesti zdravo i razumno.

Ipak ovde je ključni faktor ono što je najbitnije za svesna bića – slobodna volja da se donese odluka.
Možemo se voditi “prečicama” i ići po inerciji a možemo odlučiti da se potrudimo i razvijemo dobre navike koje će nam poslužiti na duže staze.


Rezultat upornog rada nad sobom


Važno je da ne zaboravimo – IZBOR JE SAMO NAŠ!


Zatvori meni